Dijabetes i trudnoća predstavljaju još uvek veliki zdravstveni problem. U vreme pre uvodjenja inzulina u terpiju dijabeta, mortalitet ( smrtnost) trudnica je bio veoma visok oko 27%; mrtvorodjenost 30% a učestalost spontanih pobačaja 12-30%. Danas je znatno smanjena smrtnost trudnica i fetusa, ali još uvek dijabet i trudnoća predstavljaju veliki problem.

Dokazana je direktna povezanost izmedju glikemije trudnice i perinatalnog mortaliteta ( smrtnost fetusa). Kada je tokom cele trudnoće postignut normalan nivo šećera u krvi ( euglikemia), perinatalni mortalitet je izjednačen sa opštom populacijom trudnica.

GESTACIJSKI DIJABETES MELITUS

se definiše kao intolerancija glukoze prvi put manifestovana ili dijagnostikovana u trudnoći. Najčešće ovaj vid dijabeta nestaje posle porodjaja. Karakteriše se poremećajem sekrecije insulina ili povećanjem insulinske rezistencije ( neosetljivost tkiva na insulin) ili kombinacijom i jednog i drugog faktora.

Ovaj tip šećerne bolesti se dijagnostikuje kod 25-50 pacijentkinja na 1000 trudnoća.
U našem području GDM se javlja u 2-14% trudnica.

Predisponirajući faktori za nastanak ove vrste dijabeta su:

  • Žene starije od 25 godina,
  • gojaznost
  • postojanje dijabetesa roditelja
  • prethodni poremećaji metabolizma glukoze
  • loša ishrana

Poremećaj se najčešće manifestuje u drugom i trećem trimetru trudnoće, a razlog je taj što se u ovoj starosti trudnoće, normalno povećava rezistencija na inzulin, a povećano je i prisustvo antagonista inzulina.
Komplikacije koje prate trudnoću se mogu podeliti na akutne i hronične.
Akutne komplikacije trudnica su hiper i hipoglikemija, ketoacidoza, trudnoćom izazvana hipertenzija, infekcije urinarnog trakta i dr.
U hronične komplikacije spadaju: očne, bubrežne komplikacije, bolesti koronarnih krvanih sudova i dr.

Komplikacije od strane fetusa su makrosomia ( krupan plod), hiperglikemia, hipokalcemija, hiperbilirubinemija, kongenitalne malforamacije i smrt fetusa.
Dijagnoza gestacijskog diabetesa se postavlja opštim skriningom ( OGTT sa 50mg glukoze) u populaciji trudnica bez rizika. Skrining treba raditi 24.i 28. gestacijske nedelje. Ako je pacijentiknja gojazna ili ima više od 33.godine skrining treba ponoviti u 33.GN.
OGTT ( oralni glukoza tolerans test)gde se su preporučeni sledeći kriterijumi posle testa opterećenja glikozom, bez obzira da li je opterećenje radjeno sa 50mg ili 100mg glikoze-našte: 5,3mmol/l; posle 1h: 10,0mmol/l; posle 2h:8,9mmol/L; posle 3h: 7,8mmol/L.

Ako je jedna od ovih vrednosti patološka, postavlja se dijagnoza GDM.

TERAPIJA

ima za cilj da smanji komplikacije kako od strane majke tako i od strane ploda. Osnov terapije čini dijeta, fizička aktivnost i inzulin kada je to potrebno.

Terapija dijetom zahteva posebnu pažnju u pogledu prirasta telesne težine tokom trudnoće, sastava hranljivih materija i planiranja obroka.U toku trudnoće kalorijske potrebe su veće za oko 300 kcal dnevno u odnosu na bazalne vrednosti. Gojaznim pacijentkinjama je potrebno 25kcal/kg telesne težine, a negojaznim 30-35kcal/kg telesne težine dnevno.Ugljeni hidrati treba da čine 40-60% kalorijskog unosa, proteini 20-30/, a masti 25-40%. Planiranje obroka mora biti strogo individualno i ima za cilj što manju hiperglikemiju posle obroka.Pošto trudnoću karakteriše ubrzano gladovanje, neophodan je veći broj obroka, tri glavna obroka i četiri užine.Poslednja užina treba da bude pred spavanje da bi se izbegla hipoglikemija tokom noći.

Redovna fizička aktivnost je takodje veoma važna za održavanje normoglikemije kod trudnica sa GDM, kao i zdrav način života.

GDM ima kratkoročne i dugoročne posledice kako za majku i tako i za dete. Povećan nivo šećera u krvi ( hiperglikemia) je glavni uzrok morbiditeta majke i fetusa.

Najčešće negativne posledice po majku i fetus su makrosomija ( krupan plod), prevremeni porodjaj, i respiratorni distress sindrom, težak porodjaj uz traumu majke i fetusa i velika učestalost Carskog reza.

Neonatalne metaboličke komplikacije, hipoglikemija, policitemija, hiperbilirubinemija i hipokalcemija, nisu retke. Perinatalni morbiditet i mortalitet su znatno veći, pa su zbog toga ove trudnoće visokorizične. Zbog toga je veoma važno da trudnice sa ovom vrstom dijabeta imaju redovne kontrole gde će se pratiti rast i razvoj fetusa kao i vreme i način završetka trudnoće. U proceni optimalnog načina porodjaja, težina fetusa je veoma značajna.Procenjena težina fetusa od 4250gr i više trebalo bi da bude indikacija za carski rez. Posle porodjaja se kod žena sa GDM normalizuje glikemija i bez terapije inzulinom.

Oko 50% žena koje su tokom trudnoće imale GDM će u toku sledećih 5-10godina imati manifestan dijabet tipa 2.

Dr Slavica Pešić