Endometrioza je poremećaj koji predstavlja prisustvo tkiva sluzokože materice (endometrijuma) van šupljine materice. Ovakvo tkivo se ponaša isto kao i tkivo koje je lokalizovano u materici, tj. u svakom ciklusu raste, buja i krvari. Dok endometrijum koji je u šupljini materice može slobodno da raste i razvija se, na drugim mestima vrši pritisak na okolne strukture, pa izaziva kako kratkoročne tako i dugoročne poremećaje (sterilitet).

Lokalizovana je na peritoneumu i serozi organa male karlice, najčešće na jajnicima, lig lata, u Duglasu, ali se može naći na cervixu, vagini, hirurškim ožiljcima.

Uzrok nastanka

Postoji više teorija o nastanku endometrioze:

  • Jedna od njih ( Meyer –ova teorija) smatra da dolazi do metaplazije normalnih ćelija celomskog epitela u ćelije endometrijuma.
  • Druga teorija ( Sampson-ova teorija) – zbog retrogradne menstruacije i izlaska krvi i ćelija endometrijuma kroz jajovode i njihova implantacija na jajnicima, peritoneumu i dr dovodi do endometrioze.

Kako postoje poremećaji imunološkog sistema u žena koje boluju od endometrioze, postavljena je i
autoimuna teorija – teorija po kojoj bolest nastaje kao reakcija imunoloških ćelija protiv vlastitog organizma.
Nasledni faktori su takođe važni jer je učestalost endometrioze veća kod žena kod kojih ona u porodici već postoji.
Istraživanja su pokazala da 25-50% žena koje su neplodne imaju endometriozu, a uzroci su smanjen tubarni transport i ovulacija. Kod žena sa normalnom anatomijom male karlice i minimalnom endometriozom, a infertilne su razlog, može biti:

  • povećana učestalost luteinizirajućeg folikula – LUF sy
  • povećana sinteza peritonealnih prostaglandina ili povećana aktivnost peritonealnih makrofaga.
  • nereceptivni endometrijum ( zbog disfunkcije luetalne faze).

Zaštitni faktor od endometrioze je više trudnoća, kao i upotreba niskih doza oralnih kontraceptiva, bilo da se oni koriste ciklično ili kontinuirano.

Klinička slika

Simptomi zavise od lokalizacije endometriotičnog tkiva. Karakteristični su jaki bolovi pri menstruaciji, koji se mogu pojačavati do nepodnošljivosti, zatim jači ili slabiji bolove u donjem delu trbuha izvan menstruacije, jaka menstrualna krvarenja i jaki bolovi u zadnjem vaginalnom svodu pri polnim odnosima i pražnjenju creva. Endometrioza postoji samo u doba polne zrelosti. Ona nikada ne postoji pre puberteta i uvek se svršava u klimakterijumu. Uzrok je u oba slučaja nedostatak ovarijalnih hormona (ekstradiol).
Endometrioza u mokraćnoj bešici upućuje nas kod polakizurie (česti pozivi na mokrenje), koji nastaju tri do sedam dana posle menstruacije i koji se održavaju skoro do pred kraj menstruacije. Cistoskopijom se razrešava ova dijagnoza (plavkasto – crvena žarišta u bešici). Tegobe od endometrioze za vreme trudnoće skoro uvek iščezavaju i duže vreme posle toga više ne nastaju.

Dijagnoza se postavlja na osnovu:

  • kliničkih simptoma, koji su tipični, ali se dijagnoza mora postaviti biopsijom i histopatološkim pregledom.
  • UZ pregledom male karlice
  • Laparoskopijom- biopsijom
  • specifični tumor markeri Ca 125, više služi kao marker za praćenje lečenja.

Američko udruženje za reproduktivnu medicinu je klasifikovalo endomteriozu (na osnovu broja, lokalizacije i dubine implantanata, i prisustvo adhezija), na stadijume:

I – minimalna; II-blaga; III-umerena IV-teška

Lečenje

ima za cilj otklanjanje bola, zaustavljanje napredovanja (širenja) bolesti i poboljšanje plodnosti. Endometrioza se leči hirurškim putem, ili lekovima, ili kombinacijom jednog i drugog.
analgetici – radi suzbijanja bola, kao što je ibuprofen ili naprosyn, koji se najčešče propisuju s obzirom na prisutne simptome, kada konačna dijagnoza još nije postavljena.
lekovi za supresiju funkcije jajnika – Oralni kontraceptivi, GnRH agonisti, Danazol
konzeravtivna hirurgija ( resekcija endometriotičnog mesta) sa histopatološkom dijagnostikom.

Oralna kontracepcija – estrogen-progesteron Ethynil estradiol plus Progestin

  • doziranje- kontinuirana upotreba 1 tbl dnevno 4-6 meseci, bez pauze ili ciklična upotreba kontraceptiva po uputstvu za kontracepciju
  • Neželejna dejstva: napetost u dojkama i trbuhu, povećan apetit, otoci, tromboza i dr

Progestini- Medroxiprogesteron acetat

  • doziranje: 20-30mg 1 dnevno 6 meseci, zatim 100mg i.m. na 2. nedelje 2 meseca, a zatim 200mg 1.m. mesečno, 4 meseca.
  • Neželjena dejstva: probojna krvarenja, emocionalna labilnost, depresija, atrofični vaginitis, vaskularne bolesti, moždani udar i dr

Androgen – Danazol:

  • Doziranje: 100-400mg dnevno 3-6 meseci.
  • Neželjena dejstva: povećanje telesne težine, hirzurtizam, dubok glas, valunzi,atrofični vaginitis, otoci, probojno krvarenje, emotivna labilnost, negativna dejstva na metabolizam lipida.

GnRH agonisti:

  • Leuprolide doziranje: 1mg sc 1 dnevno
  • Leuprolide depo: 3,75mg i.m. na 28. dan ili 11,25mg i.m. na 3 meseca.
  • Nafarelin: 200-400mikrog intranazalni sprej

GnRH agonisti privremeno vrše supresiju proizvodnje estrogena, ali je lečenje ograničeno do 6 meseci, jer može imati negativne posledice na metabolizam i pojavu osteoporoze. Ako lečenje traje 4-6 meseci poželjno je dodati niskodozažni oralni kontraceptiv. Danazol i antigonadotropini inhibiraju ovulaciju medjutim androgeni efekti ograničavaju njihovu upotrebu. Ciklično ili kontinuirano davalje oralnih kontraceptiva posle Danazola ili GnRh agonista može usporiti napredovanje bolesti i vratiti fertilnost u 40-60% slučajeva.

Konzervativna/laparoskopka hirurgija

u kombinaciji sa lekovima za supresiju funkcije jajnika.
Operativno lečenje (kod žena sa srednjom i teškom endometriozom) može biti klasičnom hirurgijom ili laparoskopskim hirurškim metodama, gde je uz eksciziju endometrioma, uklanjanje priraslica, potrebno očuvati fertilnost.
Posle operativnog lečenja potreban je tretman GnRH agonistima ili oralnim kontraceptivima jer se stopa fertilitita ovakvim lečenjem značajno povećava.
Dr S.Pešić