Ovarijalna insuficijencija podrazumeva smanjenu količinu ili kvalitet oocita, zbog čega ne dolazi do oplodnje. Normalno se potencijal jajnika lagano smanjuje posle 30. godine života, a posle 40. g dolazi do naglog pada potencijala jajnika. Tijekom života, funkcionalna aktivnost jajnika se dramatično menja.
Posle 35.god života dolazi do promena na nivou ćelije ovarijuma, tj do disbalansa u sekreciji steroidnih hormona, gonadotropina, samih oocita, pa je plodnost drastično smanjena. Dostupnost granuloza ćelijama folikula, omogućila je istraživačima razumevanje smanjivanja ovarijalne rezerve. Promene koje nastaju unutar korteksa jajnika odgovorne su za smanjenje reproduktivnog potencijala, nepravilnih menstrualnih ciklusa, i na kraju dovode do menopauze.
Zbog toga su godine žene od velike važnosti kod lečenja neplodnosti.
Ovarijalna rezerva je broj antralnih folikula koji su sposobni da se razvijaju i rastu pod uticajem gonadotropina.
Uzroci koji dovode do smanjene ovarijalne rezerve (prerane “iscrpljenosti jajnika”) su godine starosti, operativni zahvati na jajnicima, razne infektivne bolesti, kao i urodjeni manjak količine oocita.
Insuficijencija ovarijuma ( starenje jajnika) dovodi do smanjenja plodnosti, kao i do slabijeg odgovora na stimulaciju ovulacije ( Clomid, Gonadotropini).
Markeri za dijagnostiku ovarijalne rezerve su:
- FSH, LH – bazalne vrednosti
- estradiol
- Inhibin B
- Antimillerian hormone ( AMH)
- UZ pregled-merenje volumen jajnika, broj antralnih folikula
Dinamički testovi:
- Clomiphen citrat chalenge test (CCCT)
- GnRh-agonist stimulationi test
- FSH hormone ovarian reserve test (EFORT).
I pored ovih testova još uvek nije nadjen dovoljno osetljiv i precizan test za odredjivanje ovarijalne rezerve.
Odredjivanjem nivoa folikulostimulirajućeg hormona (FSH) i estradiola (E2) 3. dana ciklusa, procenjujemo funkciju jajnika.
Normalne verednosti su kada je nivo FSH manji od 10 mIU / mL, a nivo estradiola manji od 65 pg/mL. Ako je nivo FSH veći od 15mlU/ml ili je nivo estradiola E2 veći od 75pg/ml prognoza je loša.
- Kod pacijentkinja starijih od 35-40 god ili kod kojih se sumnja na smanjenu rezrevu jajnika, koristi se test sa clomifen citratom (Clomiphen citrat chalenge test – CCCT) gde se od 5.-9.dana ciklusa daje 100mg clomifena, a zatim se odredjuje nivo FSH i estradiola 3. i 10. dana ciklusa. Ako je FSH 10. dana ciklusa veći od 15mlU/m.l ili nivo E2 veći od 75pg/ml, znači da je rezerva jajnika smanjena.Objašnjenje je da ako žena ima povišene vrednosti estradiola, uz stimulaciju clomifenom, ne dolazi do negativnog feedback mehanizma sa FSH pa ukazuje na značajno smanjenje ovarijalne rezerve.
- (EFORT) – vrši se tako što se odredjuju bazalne vrednosti FSH i estradiloa 3. dana ciklusa, a zatim se daje 300IU FSH.Posle 24 sata meri se nivo estradiola.
Normalno su bazalne vrednosti FSH niske, a estradiola visoke.
Inhibin B
istraživanja su pokazala da se u folikularnoj fazi koncentracija inhibina B smanjuje sa povećanjem koncentracije FSH. Smanjena produkacija inhibina B ( granuloza ćelije) kod žena sa smanjenom ovarijalnom rezervom, nije u stanju da smanji nivo FSH posle stimulacije clomifenom.Neki istraživači smatraju da se odredjivanjem nivoa Inhibina B dobija tačniji podatak o iscrpljenosti jajnika, nego odredjivanjem nivoa FSH. Danfort i saradnici su dokazali da koncentracija inhibina A i inhibina B pada pre porasta koncentracije FSH.
UZ pregledom
transvaginalnom sondom se odredjuje broj antralnih folikula u jajniku i volumen jajnika, gde je smanjen volumen jajnika i smanjen broj antralnih folikula povezan sa smanjenjem ovarijalne rezerve.
Od ostalih endokrinih bolesti, poremećaj rada štitne žlezde i hiperprolaktinemija može izazvati poremećaje menstrualnog ciklusa i neplodnost, pa uvek treba uraditi nivo serumskog TSH i Prolaktina.
Kod nalaza koji ukazuju na ovarijalnu isuficijenciju, a kod kojih je loša prognoza AVF, treba razmišljati o donaciji jajne ćelije.