Kolposkopija PAPA

Kolposkopiranje se vrši uz pomoć 3% sirčetne kiseline, kada cilindrični epitel bubri,a promene postaju jasnije.
Schiller-ova proba je premazivanje PVU Lugolovim rasvorom ( rastvor joda u K-jodatu ) – pločasto slojevit epitel na PVU, koji u sebi sadrži glikogen, vezuje jod iz rastvora i epitel dobija tamno smedju boju – Schiller pozitivna reakcija.Ovakva reakcija sa velikom sigurnošću isključuje postojanje epitelnih atipija.
Tehniku kolposkopiranja prvi je opisao Hinselman, dvadesetih godina prošlog veka.
Nekada je potrebno, radi postavljanja dijagnoze, ovaj pregled dopuniti biopsijom grlića materice i frakcioniranom kiretažom, gde je kolposkopija nezamnljiva u odluci o mestu uzimanja biopsije ( ciljana biopsija ).

PAPA test:

je citološka analiza vrste, izgleda i abnormalnosti ćelija grlića materice, pri čemu se uzima bris grlića, a nakon fiksiranja i bojenja pregledava u citološkim laboratorijama. Metodu je prvi opisao američki naučnik grčkog porekla Papanikolau, po kome je i dobila ime PAPA test. Uz kolposkopiju ova metoda je metoda izbora za otkrivanje malignih bolesti grlića materice, a tačnost je 95%.

Test se izvodi jednostravno, brzo i bezbolno.
Kolposkopski pregled i PAPA test treba raditi na 6 meseci, a obavezno jedanput godišnje.Smatra se da bi se tako smrtnost od raka grlića materice smanjila za 90%.

Citološki nalaz po Papanikolau deli se u 5 grupa: ( 1954g)

I grupa– normalan nalaz
II grupa: zapaljenjske promene na površinskim ćelijama
III grupa: displazije ( blaga, srednje teška i teška)
IV grupa: carcinoma in situ.
V grupa: sumnja na invazivni carcinom

Displazija

To je naziv za promene koje nisu karcinom, ali se mogu razviti u karcinom.
Displazija podrazumijeva promene ćelija grlića materice, pre svega jezgara, u izgledu, obliku, veličini i intenzitetu obojenosti, kao i smetnje u ‘sazrijevanju’ epitela.
Razlikuju se tri tipa displazije, blaga, umerena i teška, zavisno od izgleda ćelija pod mikroskopom, odnosno stepenu abnormalnosti. Displazije su prisutne u oko 2 – 5% žena. Njihov maligni potencijal (prelaz u karcinom) iznosi 10-15%, a ako se radi o CIN 30 – 50%.

Cervikalna intraepitelijalna neosplazija CIN

CIN 1– displazija lakog stepena: na površinskim ćelijama postoji diskarioza ( promene jedra ćeije), gde je citoplazma intaktna, jedra lako uvećana, nepravilnog oblika sa hiperhromazijom.

CIN2 – srednje teška displazija – osim površinskih diskarioza zahvata i intermedijalne ćelije, pri čemu je sloj bazalnih ćelija proširen, sa većim brojem mitoza i većim brojem atipičnih jezgara.

CIN3– teška displazija, gde se diskariotične ćelije javljaju u svim slojevima, ali je očuvana slojevitost pločasto slojevitog epitela

Skvamozna intraepitelna lezija – SIL

Reč skvamozno odnosi se na tanke ćelije na spoljašnjoj površini materice. Lezija je oštećenje, a odnosi se na abnormalno tkivo.
Intraepitelna lezija znači da su promene lokalizovane u površnom sloju ćelija.
SIL se deli u dve kategorije – niski i visoki stepen. Niski stepen znači rane promene veličine, oblika i broja ćelija, visoki stepen podrazumeva pre-kancerozne ćelije koje se jako razlikuju od normalnih. U engleskoj terminologiji ove se dve promene nazivaju L-SIL (low SIL) i H-SIL (high SIL).

Atipične skvamozne, onosno glandularne ćelije neodređenog značenja

(ASCUS i AGCUS – atypical squamous /glandular/ cells of undetermined significance)

Ovi se izrazi koriste za opisivanje slučajeva u kojima nije moguće postaviti dijagnozu (zbog, npr. loše tehničke pripreme, jake upale ili degenerativne promene na ćelijama) pa se nalaz opisuje kao netipične skvamozne ili glandularne (žlezdane) ćelije neodređenog značenja (engl. ASCUS i AGCUS). Ove abnormalnosti ne ispunjavaju kriterijume za CIN, SIL ili displaziju. Kod prosečno 5-10 % pacijentkinja posle daljih istraživanja se otkriva SIL visokog stepena ili, invazivni karcinom.

Carcinoma in situ– diskariotične ćeije se nalaze u svim slojevima a slojevitost samog pločasto slojevitog epitela ne postoji.
Carcinoma invasivum – proces je zhvatio i/ ili prešao bazalnu membranu, ispod koje se nalazi vezivno tkivo sa krvnim i limfnim sudovima.
V IN – vulvarna intraepitelna neoplazija i
VaIN – vaginalna intraepitelna neoplazija – abnormalno promenjene ćelije vulve i vagine.

Uzroci nastanka abnormalnih promena:

Najnovija istraživanja pokazuju da polno prenosive bolesti uzrokuju abnormalne promene na ćelijama glića materice, i mogući razvoj karcinoma. Najznačajniji su humani papiloma virusi (HPV) koji u 90% slučajeva uzrokuju karcinom grlića materice.Od ostalih treba navesti herpes simplex virus tip 2 ( HSV 2), Trichomonas vaginalis, Chlamydia trachomatis.

Lečenje

Sastoji se od konzervativnog i/ili operativnog lečenja. Konzervativno znači neoperativno, dakle – antibiotsko lečenje pratećih infekcija (uzimanje bakterioloških/virusoloških briseva grlića materice i terapija prema antibiogramu), opšte mere za jačanje imunološkog sastava organizma (uravnoteženi ritam aktivnosti i odmora, kao i uravnotežena ishrana).

Za vreme lečenja obavezan je zaštićeni polni odnos (kondom) radi prevencije tzv. ‘ping-pong’ efekta (partneri prenose HPV i druge uzročnike rizika jedan drugom).

Operativne metode se primjenjuju kod težih oblika displazija (CIN III ) koje traju duže vreme i ne reagiraju na konzervativno lečenje. Lekar odlučuje koliko tkiva materice treba odstraniti i kojom operativnom metodom. Može se odstraniti samo grlić materice (konizacija) ukoliko su promene lokalizovane ili se odstranjuje cela materica.

Dr Slavica Pešić, ginekolog