Izraz menopauza je grčkog porekla i znači prestanak menstruacije,a samim tim i završetak reproduktivnog ciklusa žene. Spontana menopauza nastupa najčešće iznedju 45 i 55g života. Uzrok menopauze je postepeno iscrpljivanje funkcije jajnika što na kraju dovodi do sinteze kako ženskih polnih hormona – estrogena i progesterona, tako i muških polnih hormona androgena – testosterona i DHEAS. Jatrogena menopauza je prestanak menstruacije zbog odstranjenja jajnika ( operativnom terapijom, zračnom terapijom, uzimanjem citostatika). Menopauza koja nastupi pre 45.god života naziva menopausis praecox, tj posle 55. menopausis tarda.

PERIMENOPAUZA

To je razdoblje pre menopauze i godinu dana nakon menopauze.

Za ovaj period značajne su kliničke, biološke i endokrine promene.Glavne promene su smanjenje i nestajanje lutealne faze zbog smanjena estrogena naročito estradiola ( posle 40godine u jajnicima ima oko 10 000 folikula), zato nastaju anovulatorni ciklusi.Zbog smanjena estrogena, narušava se povratna veza izmedju ovarijuma i hipofize, pa se povećava nivo gonadotropina ( FSH i LH).U hipotalamusu se smanjuje sinteza rilizing hormona, narušava se ravnoteža kateholamina.

Klinički simptomi u perimenopauzi:

  • neredovni menstrualni ciklusi- od oligomenoreje ( oskudni i retke menstruacije) do hipermenoreje ( učestale i obilne).
  • neurovegetativni simptomi-valunzi( 55%žena), umor ( 43%), znojenje ( 39%), glavobolja, nesanica, depresija, vrtoglavica, palpitacije.Valunzi i znojenje su prvi znaci nastupajuće menopauze.
  • psihičke tegobe: brze promene raspoloženja, umor, nesanica, otežana koncentracija
  • gubitak elastičnosti kože
  • osteoporoza

Menopauza je prirodni proces, a ne bolest nedostatka steroidnih hormona, pa je tako treba i prihvatiti.

Šta jedna žena doživljava tokom ovog razdoblja zavisi od mnogo činioca – od naslednih osobina, sredine iz koje potičemo do vlastitog vrednovanja . Ipak, većina žena u savremenoj kulturi preživljava neku neprijanost i neke problematične simptome u menopauzi.

Danas postoje široke terapijske mogućnosti za lečenje ovih simptoma – od prirodnih hormona, preko homeopatije do hormonskog supstitucionog lečenja.

HORMONSKA SUBSTITUCIONA TERAPIJA ( HRT)

U odredjivanju ove terapije veoma je važan individualni pristup, gde su osnovne indikacije:

  • postojanje jakih menopauzalnih tegoba
    osteoporoza
  • niske vrednosti estradiola – Već kod pada nivoa estradiola ispod 60 pg/ml dolazi do gubitka zaštitnog efekta estrogena na kosti i povećanog rizika od osteoporoze, kao i negativnog utcaja na lipoproteinski profil u krvi (porast triglicerida i LDL-holesterola uz pad HDL-holesterola), čime raste rizik arterioskleroze, srčanog i moždanog udara.

Žene visokog rizika za nastanak osetoporoze su:

  • prevremena menopauza ( pre 40.god)
  • jatrogena ( provocirana menopauza) pre 45god
  • kardiovaskularne bolesti u porodici
  • Alchajmenova bolest u porodici
  • loša ishrana, pušenje
  • depresivna stanja

Žene niskog rizika:

  • normalna fiziološka menopauza 50. god života + – 5g
  • nema osteoporoze u porodici
  • nema kardiovaskularnih bolesti u porodici
  • odsustvo depresije
  • uravnotežena ishrana, nepušenje

Hormonska terapija

Može se davati na razne načine: oralno, putem kože, vaginalno, ili putem raspršivača u vidu aerosola.

U okviru hormonskog supstitucionog lečenja razlikuju se gestagenska terapija, estrogenska terapija, kombinovana estrogensko-gestagenska (E-G) terapija i androgenska terapija u postmenopauzi.

Gestagenska supstitucija

primenjuje se imitirajući prirodnu produkciju progesterona – u drugoj fazi ciklusa od 16. (14. ili ranije) dana ciklusa do 25. dana ciklusa. Kod izrazite „estrogenske dominacije“ progesteron se može koristiti od 5. do 25. dana ciklusa. Nakon prekida gestagenske terapije nastupa abrupcijsko krvarenje. Preparati koji se koriste u gestagenskoj supstituciji su derivati progesterona (pregnani) i derivate 19-nortestosterona (estrani i gonani). Najpoznatiji su Utrogestan, Dabroston, Primolut-Nor,, Clinofem, Provera, Orgametril. S nastupanjem tipičnih menopauzalnih tegoba, daju se konbinovani preparati.

Kombinovana E-G terapija:

Standardni način primene hormonskog supstitucionog lečenja je kombinovana estrogensko-gestagenska terapija. Pri tome se koristi nekoliko shema: ciklična (sekvencijska) primena podrazumeva primenu kombinovanog preparata 21 dan s pauzom od 7 dana u kojoj sledi abrupcijsko krvarenje ili kontinuirana primena bez pauze i bez krvarenja. Novije varijacije ciklične primene kombinovanih preparata obuhvataju i shemu uzimanja tableta od 28 dana, kada se bez pauze nastavlja sa sljedećom kutijom, uz abrupcijsko krvarenje tokom 1. faze uzimanja hormona.

Na raspologanju stoji veliki broj preparata koji se razlikuju po vrsti estrogena (konjugovani estrogeni, estradiol valerat, estradiol hemihidrat) kao i vrsti gestagena (derivati progesterona i derivati 19-nortestosterona) što stvara snažne razlike od preparata do preparata, te obvezuje na strogu individualizaciju lečenja. Preparati se takođe razlikuju po svojoj formi, te se na tržištu nalaze kao oralni : dražeje i tablete ( Cyclo-Progynova, Climen) ili flasteri (Estracomb) ili se povoljna kombinacija individualno određuje prema već postojećim gestagenskim i estrogenskim tabletama(Fem7 + Utrogestan).

Androgenska terapija:

Najznačajniji androgeni (muški polni hormoni) kod žene su testosteron, androstendion, DHEA i DHEAS. Zapravo je jedini aktivni androgen DHT – dihidrotestosteron koji nastaje redukcijom iz testosterona. Testosteron se stvara 25% u jajniku, 25% u nadbubrežnim žlijezdama i 50% na periferiji, konverzijom iz prethodnika testosterona. Prestankom stvaranja estrogena i progesterona u postmenopauzi ne prestaje i stvaranje testosterona u jajniku: 40% ukupnog testosterona i 20% androstendiona nastavljaju da se stvaraju u jajnicima. Iako se u postmenopauzi stvara više testosterona nego tokom reproduktivnog perioda, pad SHBG u krvi (transportna belančevina za seksualne steroide) razlog je snažnijeg clearanca i izlučivanja testosterona.

Najvažniji androgeni nadbubrega DHEA i DHEAS prethodnici su moćnih estrogena i androgena, koji nastaju njihovom konverzijom u perifernim tkivima. Nivo ovih hormona u postmenopauzi se takođe smanjuje. Osim klasičnih uticaja androgena (uticaj na raspored masnoće, definiciju skeletne muskulture, sekundarne polne odlike), ima uticaja i u sprečavanju nastanka osteoporoze. Važnost nadbubrežnih žlezda i produkcije DHEA i DHEAS je od neprocenjivog značaja u postmenopauzi.DHEA ima psihotropno delovanje i neutrališe uticaj kortizola i stresa. Zato je funkcija nadbubrežne žlezde u postmenopauzi veoma važna.

Ukoliko laboratorijski nalazi pokazuju pad nivoa DHEA može se pokušati s supstitucionom terapijom: DHEA se može dobiti u obliku kreme, pilule ili tinkture. Većina žena koristi 5 – 10 mg dva puta na dan. U slučaju jatrogene menopauze, kada dolazi do naglog prestanka stvaranja ne samo estrogena i progesterona, već i testosterona iz jajnika uz tipične postmenopauzalne tegobe javljaju se neraspoloženje, gubitak koncentracije, depresija i gubitak libida. U ovim slučajevima indikovane su estrogensko-androgenske kombinacije.

Svakoj ženi ne treba preporučivati HRT ( ako ne pati od menopauzalnih tegoba, nema osteporozu).
Pre početka terapija mora se uraditi ginekološki pregled , kolposkopski pregled sa PAPA testom, i UZ pregled dojki.

Kasnije kontrole su na 6 meseci.