Miomi i trudnoća

Rastu na različitim mestima materice. Tako se razlikuju:

• subserozni miom (miom ispod serozne površine koja prekriva matericu),
• intramuralni miom (miom koji raste u samom materičnom zidu),
• submukozni miom (miom koji raste ispod sluzokože materice).

Miomi na peteljci su najčešće subserozni miomi koji su pričvršćeni za matericu s tanjom ili debljom peteljkom.
Miom koji se rađa je submukozni miom na peteljci koji izlazi kroz cervikalni kanal u vaginu.

Uzrok

Uzrok nastanka mioma nije poznat. Istraživanja pokazuju kako miom nastaje bujanjem glatkih mišićnih ćelija. Estrogeni ne uzrokuju nastanak mioma, ali pospešuju njegov rast.

Smatra se da je miom uzrok neplodnosti u 2-10% slučajeva.

Ukoliko je miom jedini uzrok neplodnosti, nakon njegovog odstranjenja, 40% bolesnica zatrudni.

Ukoliko miom postoji pre i za vreme trudnoće, u drugom i trećem tromesečju može znatno da se uveća i da uzrokuje komplikacije kao spontani pobačaj ili prevremeni porodjaj. Za vrijeme pobačaja, miomi otežavaju ili potpuno sprečavaju stezanje maternice zbog čega se ne istiskuje plod; uzrokuju promene u položaju deteta u materici, što takođe otežava izlazak ploda pa nastaje često potreba za dovršenjem trudnoće carskim rezom. Moguće su i komplikacije nakon porođaja jer tada miom pojačano krvari i može dovesti ženu u životnu opasnost.

Na osnovu najnovijih istraživanja žene koje imaju miom i zatrudne imaju veći rizik od pojave intrauterine smrti ploda (‘Society for Maternal-Fetal Medicine – SMFM’).
Pojava intrauterine fetalne smrti u SAD iznosi 6 do 7 slučajeva na 1.000 porodjaja
( podaci od februara 2010.).
Često se uz pojavu mioma u trudnoći javlja IUZR ( intrauterini zastoj rasta), koji uz miom povećava rizik od nastanka intrauetrine smrti ploda za 2,5 puta.

Zbog svega ovoga trudnoća sa miomom spada u visokorizične trudnoće, gde je odgovarajući monitoring od presudnog značaja za uspešno okončanje trudnoće.

Dr S.Pešič