Vulvodinija je malo poznato stanje koje, prema nekim američkim studijama, pogađa 3%-14% ženske populacije. Definiše se kao hronična bol, prisutna najmanje 3 meseca. Zahvata vulvu ili oblasti kao što su klitoris ili vestibulum i nije posledica infektivne, inflamatorne, onkološke ili endokrine prirode; traume kože; ili oštećenja nervnih vlakana.
„Verovatno postoji mnogo više žena koje pate od nje, a koje o tome ne govore iz stida, rekla je ginekolog dr Pina Belfiore, predsednica Italijanskog interdisciplinarnog društva za vulvologiju, na godišnjoj konferenciji Italijanskog društva za rodnu medicinu u neuronaukama (SIMeGeN). „To je stanje koje se može lečiti, ili se kvalitet života pacijenta može značajno poboljšati personalizovanim terapijskim pristupom.“
Tačna dijagnoza – je prvi korak ka oporavku.
-Moramo objasniti pacijentima da njihovo stanje ima ime, da nisu sami u ovoj situaciji i, pre svega, da postoji nada za rešavanje problema i da mogu da ga prebrode“, rekla je Belfiore.
-Prvo, potrebna je tačna istorija bola da bi se pravilno dijagnostikovala vulvodinija. Koliko dugo bol traje? Da li je kontinuiran ili ga izaziva faktor okoline, na primer seksualni odnos ili kontakt sa donjim vešom? Da li je to osećaj pečenja, probadanja ili bockanja? Da li se prvi put javio nakon infekcije ili nakon fizičke ili psihološke traume? Da li pacijentkinja pati od drugih oblika hroničnog bola kao što su ponavljajuće glavobolje ili fibromijalgija?
-Zatim je neophodno pregledati vulvu kako bi se isključila druga sistematska stanja ili povrede koje mogu biti odgovorne za bol, kao i locirala preosetljiva područja i procenio intenzitet simptoma . U tu svrhu se vrši test brisom, koji se sprovodi primenom laganog pritiska na različite tačke vulve pomoću pamučnog štapića.
Disfunkcija CNS-a
Vulvodinija nije direktno stanje vulve. Umesto toga, podrazumeva disfunkciju centralnog nervnog sistema (CNS), koji meša signale koji dolaze iz perifernog područja, tumačeći signale različite prirode kao bolne stimuluse. Poreklo ove disfunkcije je individualna predispozicija. U stvari, žene koje pate od nje često su pogođene i drugim oblicima hroničnog bola.
Okidači za vulvodiniju mogu biti bakterijske infekcije, kandidijaza ili traumatski događaji poput hirurški potpomognutog porođaja ili psihološke traume.“
Pošto inflamatorni mehanizmi nisu uključeni, antiinflamatorni lekovi nisu od pomoći u lečenju problema. Umesto toga, neophodno je smanjiti osetljivost CNS-a. U tu svrhu se koriste antidepresivi ili antiepileptici u malim dozama.
Lek Duloksetin – povećava vrednost serotonina i noradrenalina u nervnom sistemu. Upotrebljava se kod odraslih osoba za lečenje:
- depresije
- generalizovanog anksioznog poremećaja (hronično osećanje uznemirenosti i nervoze)
- dijabetesnog neuropatskog bola (često se opisuje kao pečenje, probadanje, bockanje, oštar bol ili kao osećaj nalik elektro šoku. Može se javiti gubitak osećaja u zahvaćenom delu ili osećaji kao što su dodir, toplota, hladnoća ili pritisak mogu izazvati bol).
Rehabilitacija karličnog dna je još jedan tretman koji može biti koristan kada se kombinuje sa farmakološkim lečenjem.
Psihoterapija i usvajanje određenih higijenskih i bihevioralnih mera takođe mogu pomoći, kao što je upotreba lubrikanta tokom seksualnog odnosa, nošenje čistog pamučnog donjeg veša i korišćenje nežnih intimnih gelova za tuširanje.“
ZAKLJUČAK: Vuvodinija, tj vulvarna bol zahteva individualni i multidiciplinarni pristup, gde će biti uključeni ginekolog, neurolog kao i psihoterapeut.
Medscape
Dr Slavica Pešić, ginekolog – akušer
objavljeno 14.1.2026.